četvrtak, 13. listopada 2016.

:)


Broj komentara: 5:

  1. Točno.

    Budućnost pravoslavlja u Hr jest u tome da pristupi Hrvatima kao što pristupa npr. Kenijcima u Keniji. Znam da to zahtijeva velike promjene i žrtve i veliko (uzajamno) praštanje. Možda i osnivanje autonomne arhiepiskopije s hr. predznakom ili sl. (Ne znam kako to ide...)

    Činjenica od koje treba poći jeet da Srbi u Hr uglavnom zanemaruju i svoje srpstvo i pravoslavlje. Prilagođuju se radi opstanka, kao što se npr. Hrvati prilagođavaju u Njemačkoj, pa unuci prvog naraštaja ne znaju hrv. jezik, ožene Alžirku i idu u neki budistički centar. Gdje ja živim, Srbi se furaju na lokalnu pripadnost ili na neki kozmopolitizam ili jednostavno hvataju prosjek. A prakticnih vjernika pravoslavaca - koliko vidim - ima još nešto po selima... I nisu mladi.

    Stoga, ako ovo čita netko od pravoslavnih pastira, upućujem vam apel - kao Hrvat i katolik - budite poput sv. Pavla: nama Hrvatima treba pravoslavlje!
    Molim vas: pristupite nam kao Hrvatima, a ne kao pokatoličenim Srbima ili što ja znam. Nije to izdaja srpstva, već objava Krista.
    Bude li Hrvata pravoslavaca više, i Srbi u Hr će ostati pravoslavci. Inače, prve niste dobili, a druge ste izgubili.

    Bar

    OdgovoriIzbriši
  2. "Богом допуштено отпадништво- како нас поучава један од великих учитеља духовнога живота наших дана, преосветљени Игњатије Брјанчањинов- не покушавај да зауставиш немоћном руком својом. Уклони се, чувај се сам од њега и то је са твоје стране довољно. Упознај дух времена, изучи га како би, колико можеш, избегао његов утицај.. Отпадништво је од пре некога времена почело да се шири брзо, слободно и отворено. Последице морају бити ужасне. Нека буде воља Божја! Може да се призна да се православна вера ближи крају... Једино посебна милост Божја може да заустави свепогубну епидемију неморала и да је одложи на неко време, будући да треба да се испуни све што је прорекли Свето Писмо.

    Судећи по духу времена и неспокоју који влада, ваља претпоставити да ће се здање Цркве, које се одавно потреса, срушити брзо и страшно. Нема никога ко би то зауставио и томе се супротставио. Подршка се прима од стихија овога света који је непријатељ Цркве и који ће само убрзати њен пад, а не да ће још и да га заустави. Нема од кога да се очекује обнова хришћанства. Сасуди Светога Духа коначно су пресушили свугде, па чак и у манастирима, тим скривницама благочешћа и благодати.. Со обљутави.

    У највишим пастирима Цркве остало је тек слабо, мрачно, збркано и неправилно разумевање речи, које убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство, које је дело, а не реч. Тешко је гледати коме су поверене овце Христове, коме је дато да их води и спасава. Али то је- допуштење Божје.. Милосрдно дуготрпљење Божје продужава и одлаже коначни расплет ради малога остатка оних који се спасавају, док они који гњиле или угњилише достижу пуноту трулости. Они који се спасавају треба да схвате то и да користе време које им је дато за спасење.. Нека милосрдни Господ саклони остатак оних који верују у Њега! Но тај је остатак мали, а све ће мањи бити.. Спасавај да спасш своју душу, речено је остатку хришћана Духом Светим" (из 4. Тома и Отачника).

    OdgovoriIzbriši
  3. Mora se priznati da su Hrvati prepušteni paklu od strane hijerarhije Srpske pravoslavne crkve. Hereza sigurno ne vodi u raj! Ako se sve događa s Božjim dopuštenjem, onda je i 1918. godina bila prilika za Hrvate. I ne samo za Hrvate, već i za Slovence. Možda su zato i velika stradanja kasnije popuštena na Srbe. Crkva koja ne evnagelizira je neplodna smokva.

    OdgovoriIzbriši

Molim cijenjene anonimne komentatore da komentare svakako potpišu sa svojim nick name da se može snaći u njima